Iza pro­iz­vod­nje cigareta mar­ke „kle­o­pa­tra” u Du­van­skom kom­bi­na­tu Pod­go­ri­ca (DKP) sta­ja­li su bi­zni­smen iz Ka­i­ra Na­gib Sa­vi­ris i kon­tro­verz­ni Pa­le­stin­ci Mo­ha­med Da­hlan i Mo­ha­med Ra­šid, obje­lo­da­nio je egi­pat­ski por­tal „va­tan­sarb”, po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke iz pa­le­stin­ske an­ti­ko­rup­cij­ske ko­mi­si­je. Ovaj me­dij u član­ku na­slo­vlje­nom „Do­ku­men­ta po­ka­zu­ju da Na­gib Sa­vi­ris sto­ji iza pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta `kleopatra` u Cr­noj Go­ri i pro­da­je ih u afrič­kim ze­mlja­ma”, na­vo­di da je pa­le­stin­ska an­ti­ko­rup­cij­ska ko­mi­si­ja otvo­ri­la is­tra­žni po­stu­pak, zbog umi­je­ša­no­sti Ra­ši­da i Da­hla­na u ovaj sum­njiv po­sao.
– Egi­pat­ski mi­li­jar­der, bi­zni­smen Na­gib Sa­vi­ris, part­ner je Mo­ha­me­du Ra­ši­du, kao i jed­nom od biv­ših li­de­ra Fa­ta­ha Mo­ha­me­du Da­hla­nu. Do­ku­men­ta ko­ja su pro­cu­re­la iz Ra­ma­le, to jest iz ko­mi­si­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, go­vo­re o po­kre­ta­nju is­tra­ge o ak­tiv­no­sti­ma Mo­ha­me­da Da­hla­na i Mo­ha­me­da Ra­ši­da. Ko­mi­si­ja je do­bi­la do­ku­ment ko­ji po­ka­zu­je da je Na­gib Sa­vi­ris u sa­rad­nji sa Mo­ha­me­dom Ra­ši­dom egi­pat­ske ci­ga­re­te „kle­o­pa­tra” pro­iz­vo­dio ile­gal­no u dr­žav­noj fa­bri­ci u Cr­noj Go­ri, a za­tim su pro­da­va­li ta­kve ci­ga­re­te u afrič­kim ze­mlja­ma – kon­sta­tu­je se u član­ku ko­ji je ob­ja­vio egi­pat­ski por­tal „va­tan­sarb”, (u pre­vo­du na srp­ski do­mo­vi­na) po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke pa­le­stin­ske an­ti­ko­rup­cij­ske ko­mi­si­je.
Kao je­dan od do­ku­me­na­ta, pri­lo­žen je onaj od 14. de­cem­bra 2014. go­di­ne o pre­sre­ta­nju bro­da ko­ji je pre­vo­zio ci­ga­re­te mar­ke „kle­o­pa­tra” u Grč­koj. Brod je plo­vio iz Cr­ne Go­re za Li­bi­ju, a grč­ke vla­sti su ga za­u­sta­vi­le u jed­noj od ta­mo­šnjih lu­ka. U ak­ci­ji je, ka­ko se na­vo­di u tom do­ku­men­tu, uče­stvo­vao i OLAF, agen­ci­ja EU za spre­ča­va­nje fi­nan­sij­skih mal­ver­za­ci­ja.
Tekst o ile­gal­noj tr­go­vi­ni du­va­nom, ka­ko na­vo­di egi­pat­ski por­tal „va­tan­sarb”, na­stao je na osno­vu iz­vje­šta­ja ko­ji su „pro­cur­je­li” iz kan­ce­la­ri­je še­fa pa­le­stin­ske ko­mi­si­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je Re­fi­ka Na­te­ša.
Pa­le­stin­ski is­tra­žni or­ga­ni, ka­ko se na­vo­di, vje­ru­ju da su Sa­vi­ris i Ra­šid do­ni­je­li od­lu­ku da is­ko­ri­ste sta­ru fa­bri­ku u Cr­noj Go­ri pod na­zi­vom Du­van­ski kom­bi­nat Pod­go­ri­ca, ili DKP, da po­kre­nu pro­iz­vod­nju egi­pat­ske „kle­o­pa­tre”, ko­ju ori­gi­nal­no pro­iz­vo­di do­bro po­zna­ta kom­pa­ni­ja iz Egip­ta. Na­vo­di se da je, pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma, i Mo­ha­med Da­hlan part­ner u ovom po­slu, kao i da su Sa­vi­ris i Ra­šid pro­iz­vod­nju u ovoj fa­bri­ci po­kre­nu­li ta­ko što je DKP sklo­pi­la ugo­vo­re sa fik­tiv­nim kom­pa­ni­ja­ma. Jed­na je, na­vo­di egi­pat­ski por­tal, re­gi­stro­va­na u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma (UAE) i zo­ve se FZE Li­ber­ti a dru­ga je fir­ma re­gi­stro­va­na u Li­ba­nu i zo­ve se In­ter­korp-Faj­nens kom­pa­ni.
– DKP je do­ne­dav­no bio u vla­sni­štvu (52 od­sto) dr­ža­ve Cr­ne Go­re i Vla­da Cr­ne Go­re je čak pro­mi­je­ni­la sto­pe po­re­za i na­kna­da da se ras­te­re­ti pro­iz­vod­nja u ovoj fa­bri­ci. Pro­iz­vod­nja „kle­o­pa­tre” u Cr­noj Go­ri ot­po­če­la je u 2010. go­di­ni – na­vo­di egi­pat­ski por­tal „va­tan­sarb”.
Pod­sje­ti­mo, Na­gib Sa­vi­ris je egi­pat­ski mi­li­jar­der i on tre­nut­no ži­vi u Ka­i­ru. Nje­gov brat Sa­mih Sa­vi­ris do­bio je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, a uru­čio mu ga je MUP na pred­log ne­ka­da­šnjeg pre­mi­je­ra Igo­ra Luk­ši­ća. Sa­mih Sa­vi­ris je po­kre­nuo broj­ne in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri.
Ra­ni­je je obje­lo­da­nje­no da su Sa­mih Sa­vi­ris i Mo­ha­med Ra­šid bi­li u upra­vljač­koj struk­tu­ri pa­nam­ske fir­me Mon­teg Me­na in­vest­ment fund.
Pred­sjed­nik Pa­le­stin­ske an­ti­ko­rup­cij­ske ko­mi­si­je Re­fik Na­teš sa­op­štio je još u mar­tu pro­šle go­di­ne da su od Cr­ne Go­re, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Egip­ta i UAE zva­nič­no za­tra­ži­li da Da­hlan i nje­go­vi sa­rad­ni­ci bu­du uhap­še­ni i iz­ru­če­ni, ka­ko bi im se su­di­lo zbog op­tu­žbi za ko­rup­ci­ju i pro­ne­vje­ru nov­ca iz dr­žav­nih fon­do­va. Po­tra­ži­va­no li­ce je i Mo­ha­med Ra­šid, ko­ji je u Pa­le­sti­ni već 2012.go­di­ne osu­đen zbog mal­ver­za­ci­ja.
Pa­le­stin­ski sud je, ipak, pro­šle go­di­ne ob­u­sta­vio po­stu­pak pro­tiv Da­hla­na, zbog imu­ni­te­ta, ali su pred­stav­ni­ci is­tra­žnih or­ga­na na­ja­vi­li da će po­ku­ša­ti da stvar do­ve­du do kra­ja. Sam Da­hlan je tvr­dio da je ne­vin i da je žr­tva po­li­tič­kog pro­go­na, zbog su­ko­ba sa pa­le­stin­skim pred­sjed­ni­kom Mah­mu­dom Aba­som.
U fo­kus ov­da­šnje jav­no­sti Da­hlan je po­seb­no do­spio na je­sen 2014. go­di­ne, ka­da je pi­sa­no da je on stvar­ni vla­snik fir­me Kvins bič di­ve­lop­ment kom­pa­ni iz Pod­go­ri­ce, sa ko­jom je Vla­da Cr­ne Go­re sklo­pi­la ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že, ra­di in­ve­sti­ci­je od 200 mi­li­o­na. Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić ka­zao je kra­jem 2015. go­di­ne da je Da­hlan nje­gov pri­ja­telj.
Pri­tom je „Dan” ra­ni­je ob­ja­vio da je rje­še­nje o pri­je­mu Da­hla­na u dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re pot­pi­sao biv­ši mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivan Bra­jo­vić, i to 2010. go­di­ne. Za Da­hla­na je ga­ran­to­vao pre­mi­jer Đu­ka­no­vić, ko­ji je u pred­lo­gu MUP-u na­veo da je on „naj­va­žni­ji pro­mo­ter na­ših in­te­re­sa na Bli­skom is­to­ku”. Đu­ka­no­vić je za Da­hla­na na­veo i da je on „je­dan od naj­u­gled­ni­jih lju­di na Bli­skom is­to­ku” i „tre­ba mu iza­ći u su­sret, i nje­mu i nje­go­voj po­ro­di­ci do­di­je­li­ti cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo”. In­te­re­sant­no je da se po­če­tak pro­iz­vod­nje „kle­o­pa­tre” u DKP do­ga­đa mal­te­ne isto­vre­me­no ka­da Đu­ka­no­vić pred­la­že Da­hla­na za dr­ža­vlja­ni­na Cr­ne Go­re.
Da su šver­co­va­ne ci­ga­re­te iz Cr­ne Go­re tran­spor­to­va­ne bro­do­vi­ma i kup­ci­ma sa pod­ruč­ja pod kon­tro­lom li­bij­skih isla­mi­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, bli­skih te­ro­ri­stič­koj Islam­skoj dr­ža­vi (ISIL), ob­ja­vio je ne­dav­no nje­mač­ki „Doj­če Ve­le”. U is­tra­ži­va­nju gru­pe no­vi­na­ra na­vo­di se da je Li­bi­ja, po na­vo­di­ma cr­no­gor­skog Za­vo­da za sta­ti­sti­ku, i po­red rat­nog sta­nja u toj ze­mlji naj­ve­ći uvo­znik du­van­skih pro­iz­vo­da iz Cr­ne Go­re. Sa­mo od 2013. go­di­ne do kra­ja 2015. go­di­ne, iz Cr­ne Go­re je u tu ze­mlju iz­ve­ze­no čak 3.408.090 ki­lo­gra­ma ci­ga­re­ta.
U do­ku­men­ta­ci­ji ko­ju je ob­ja­vio „Doj­če Ve­le” mo­že se vi­dje­ti da naj­ma­nje če­ti­ri kom­pa­ni­je re­gi­stro­va­ne u li­bij­skoj lu­ci Ben­ga­zi go­di­na­ma ku­pu­ju ci­ga­re­te pre­ko Cr­ne Go­re. Ra­di se o fir­ma­ma „Al Ma­na­ra“, „Al Va­ta­nia kom­pa­ni“, „El Ja­bul kom­pa­ni“ i „Umal Be­har ši­ping“.
Ca­ri­ni­ci su do­sta­vi­li po­dat­ke u ko­ji­ma se mo­že vi­dje­ti da je pri­li­kom sva­kog tran­spor­ta u 2013. go­di­ni u lu­ka­ma Ben­ga­zi, Mi­su­ra­ta, ali i u Tor­bruk kr­ca­telj ci­ga­re­ta u lu­ci Bar bi­la fir­ma FZE Li­ber­ti iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta. Kom­pa­ni­ja „Li­berti FZE“ je go­di­na­ma ugo­vo­rom po­slov­no po­ve­za­na sa Du­van­skim kom­bi­na­tom u Pod­go­ri­ci, na po­slo­vi­ma pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta mar­ke „kle­o­pa­tra”.
Pa­le­stin­ske vla­sti otvo­ri­le su ra­ni­je i is­tra­gu da li je kon­tro­verz­ni bi­zni­smen Mo­ha­med Da­hlan iz­vo­zio oruž­je za Li­bi­ju pre­ko Cr­ne Go­re, fi­nan­si­ra­ju­ći te po­slo­ve nov­cem ko­ji je ukra­den iz pa­le­stin­skog bu­dže­ta. Ova in­for­ma­ci­ja je pro­šle go­di­ne zva­nič­no po­tvr­đe­na „Da­nu” u pa­le­stin­skom Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va. Pre­ma po­da­ci­ma pa­le­stin­skih is­tra­žnih or­ga­na, oruž­je ko­je je pro­iz­ve­de­no u Sr­bi­ji je pre­ko Cr­ne Go­re po­sla­to u Li­bi­ju za po­tre­be oru­ža­nih sna­ga pod kon­tro­lom ge­ne­ra­la Ka­li­fe Haf­ta­ra. M.V.


Li­kvi­di­ra­na fir­ma u Pod­go­ri­ci

Mo­ha­med Da­hlan je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u Pod­go­ri­ci re­gi­stro­vao kom­pa­ni­ju Le­vant in­ter­na­ti­o­nal in­ko­r­po­rej­šn, ko­ja je re­gi­stro­va­na za kon­sal­ting i me­nadž­ment, ali je ona, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, li­kvi­di­ra­na. Da­hlan je otvo­rio još jed­nu fir­mu – Ma­na­rah hol­ding Mon­te­ne­gro, za raz­voj pro­je­ka­ta u ne­kret­ni­na­ma, i ona je i da­lje ak­tiv­na.
Da­hlan bi, pre­ma pi­sa­nju broj­nih me­di­ja, mo­gao da bu­de i jed­na od va­žnih ve­za iz­me­đu cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i kra­ljev­ske po­ro­di­ce Al Na­hi­jan iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE). Pri­tom je Da­hlan sa­vjet­nik za bez­bjed­nost kra­ljev­ske po­ro­di­ce UAE. Ka­da se Đu­ka­no­vić 2012. go­di­ne vra­tio na pre­mi­jer­sku funk­ci­ju, nje­go­va pr­va spolj­no­po­li­tič­ka ak­tiv­nost bi­la je po­sje­ta Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma.
Pa­žnje vri­je­dan de­talj je i da je Đu­ka­no­vić u Abu Da­bi pu­to­vao i 2008. go­di­ne, i po­sli­je ni­za sa­sta­na­ka sa zva­nič­ni­ci­ma ove ze­mlje, što zva­nič­no što ne­zva­nič­no, na­ja­vljen je niz ve­li­kih in­ve­sti­ci­o­nih pro­je­ka­ta, kao što su za­kup Ve­li­ke pla­že, pri­va­ti­za­ci­ja Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re i Bro­do­gra­di­li­šta Bi­je­la, ali sve je osta­lo na ni­vou na­ja­va.